Srpska pravoslavna Crkvena opština Glogonj i Vaš paroh Vas pozivaju u nedelju 29. avgusta na pokloničko putovanje

VRŠAC I OKOLNE SVETINjE

Polazak je u 6.30 iz centra sela (oko 6.20 molitva pred put u Rimokatoličkom hramu).

Putnici iz Beograda mogu dvojako do Glogonja tog jutra:
1. Lasta polazi sa Lastine stanice u 4.30 (kod Putnika u Borči je oko 4.50, kod PKBa oko 4.50-5 časova, u Opovu oko 5.10).
2. Privatni kombi za Glogonj od PKBa polazi u 5.10.

Putnici iz Pančeva i okoline mogu da sačekaju na tzv. Vodnoj stanici kod Hotela Tamiš oko 7 časova.

Plan puta

Manastir Mesić (Sveta Liturgija), Vršački breg, Vladičanski Dvor, razgovor sa Preosvećenim Episkopom banatskim Nikanorom, Manastir Središte i razgovor sa o. Nektarijem duhovnikom manastira.

Povratak u popodnevnim časovima.

Cena 1.000 dinara po putniku (25 mesta)

U slučaju manjeg broja putnika moguća simbolična doplata.

Prijave i uplate kod Dorela Voštinara u Mesnoj zajednici Glogonj; u crkvi u Padinskoj Skeli (radnog dana od 8 do 12 časova) i kod oca Ivana Delića na telefone 011 8871 420 i 064 1379 836

Nastavljeni su radovi na kopanju temelja za novi hram. Slike možete pogledati ovde

FOTOGRAFIJE

Jedna starija žena, došavši kod mene u hram je rekla:  „Oče! Ne mogu više da trpim muža! Želela bih što pre da umrem i da se u raju nađem, samo da ga više ne vidim.“ Odgovorih joj: „Draga moja! Jedina mogućnost da se nađete u raju je  – zajedno sa mužem. Bez muža vi možete samo računati na pakao.  „Ona tada odgovori:   „Neću u raj sa njim! Bilo gde  – samo što dalje od njega!

Često ljudi misle, da se mogu naći u raju i da se pri tome spasu od drugih ljudi, da je moguće biti sa Bogom i i pri tome zaboraviti na bližnjeg. Mnogi se prema Crkvi odnose kao prema mestu, gde se može sakriti, zatvoriti,  usamiti se u tihom kutku, da ih niko ne primeti. Ali razlika između sveta i Crkve  se i sastoji u tome , što su ljudi u Crkvi okrenuti licem jedan ka drugom, otvoreni  jedan prema drugom, zato što u svetu mogu biti u zavadi, mrzeti se ili jednostavno ignorisati jedan drugog. Pročitaj više »

Milošću Božijom i po Blagoslovu Nj. Preosveštenstva Nikanora, Pravoslavnog Episkopa Banatskog, pod E. br. 474 od 28. jula 2010. godine, Srpska Pravoslavna Crkvena opština i parohija Glogonj, predvođena sveštenikom Ivanom Delićem, organizovala je pokloničko putovanje za manastir Ostrog i obližnje svetinje.

Put je organizovan u saradnji sa Saobraćajnim preduzećem “Lasta” koja je obezbedila autobus i dvojicu vozača. Pregovori oko uslova putovanja započeti su početkom jula i povoljno okončani u toplom razgovoru, da bi ugovor bio sklopljen dana 26. jula u prostorijama Laste.

Putovanje je započeto služenjem Molebna za put 30. jula u 19.30 časova. Posle kraćeg predaha krenuli smo u 20 časova put Pančeva, gde su u autobus ušli poklonici iz Pančeva i okolnih mesta. Na put je ukupno pošlo 48 poklonika (dvadesetak iz Glogonja, petnaestak iz Opova i Sefkerina, i petnaestak iz ostalih mesta). Autobus je bio jako komforan i udoban za putovanje što je zajednički utisak svih u njemu. Prvu kraću pauzu smo imali na Zlatiboru, gde smo prezalogajili na predlog vozača. Iako je u planu putovanja bila poseta manastiru Mileševa, nismo se poklonili toj svetinji zbog preranog stizanja u Prijepolje (oko 3 časa ujutru). Pročitaj više »

Dan posle Svetog Ilije, započeto je kopanje temelja budućeg

HRAMA SVETOG PETRA I PAVLA.

Radove izvodi GP ProBanat Izgradnja iz Beograda. Ovom prilikom pozivamo sve Glogonjce i ljude dobre volje da pomognu po meri svojih mogućnosti, bar da upute koju toplu reč ohrabrenja radnicima.

Fotografije

Srpska Pravoslavna Crkvena Opština Glogonj i Vaš paroh pozivaju Vas u periodu 30. jula – 1. avgusta 2010. godine na putovanje za

OSTROG

(manastiri: Mileševa, Morača, Dajbabe, Ždrebaonik, Podmajne).

1. dan (petak 30. JUL):

Polazak u 20 časova iz centra sela

2. dan (subota 31. JUL):

Obilazak manastira Mileševa (freska Beli anđeo), Morača predah, Dajbabe, Ždrebaonik i Dajbabe. Dolazak u Ostrog oko 13 časova. Sv. Krštenje u 14 časova. Poklonjenje moštima Sv. Vasilija Ostroškog, Večernja služba, prenoćište

3. dan (nedelja 1. avgust):

Sveta Liturgija u 8 časova, predah, polazak za Sutomore do 11 časova.
Kupanje ili poseta drugim manastirima (po želji).
Polazak za Srbiju do 18 časova (može i ranije).

Poželjno je da sa sobom ponesete hranu.

Cena: 2.700 dinara po osobi (plaćanje do 23.7).

Prijave, informacije i uplate kod Milke Milković (Školska 91), Dorela u Mesnoj zajednici i paroha oca Ivana Delića na telefone 011/8871-420 i 064/1379-836

O, Avo Justine, pomozi nam! Sunčeva čista svetlost, rascvetalo bilje, jaganjci u polju i dečji osmesi, govore o našem grehu, jer ih ne vidimo, Oče Prepodobni. Nezasluženo se rodismo i učismo od dobrih učitelja, i naučismo znanja i stekosmo mudrost, i zadobismo poverenje ljudi, a nismo onakvi kakvi se predstavljamo, već smo prazni i hladni u svemu.
Molimo Ti se u samoći, gde tek retko prepoznaje brat brata. Milosrdno primi ispovesti za grehove koji nas pustoše, jer ih svagda iznova činimo; za gordost, pohlepu, blud, gnev i lenjost. Ne osećamo više radost i ne vidimo lepotu, dar Duha Svetog Utešitelja. I duše u nama zamiru jer ostavismo ljubav Hristovu.
Omolitvi nas, zagrej naša tužna, Hristočežnjiva srca, kako si govorio, Oče Prepodobni; nauči nas da pobedimo zlo koje nas pritiska. Izmoli nama oproštaj od jedinog Čovekoljubca. Omij nas suzama. Zapali u nama samilost Hristovu, koja je kao mali izvor u hladovini iz koga se napajaju čula i um, a duša se snaži za veće uzlete. Izmoli za nas nadu da ćemo živeti dubokim i snažnim životom po Bogu. Pročitaj više »

isceliteljka od depresije
praznuje se 26. januara (+ 1930)

Kao što se zlato očišćuje u ognju,
tako i velike žalosti, očišćuju,
oživotvoravaju, utvrđuju
i ozdravljuju dušu.

Tridesetak milja od Petrograda nalazi se gradić Gačina, koji je svim Petrograđanima poznat po svojim vrtovima, parkovima i palatama. U tom gradu je pre Revolucije živela, nadaleko poznata, monahinja Marija. Matuška Marija je Revoluciju 1917. godine, dočekala na bolesničkoj postelji. Nakon preležanog encefalitisa (upale mozga), obolela je od tzv. Parkinsonove bolesti (bolest je dobila ime po lekaru Parkinsonu). Matuška Marija je bila nepokretna, telo joj beše kao okovano, a bledoliko lice više nalik nekoj maski nego živom ljudskom liku. Mogla je da govori, ali sa polu-zatvorenim usnama, kroz zube, sporo i jednoličnim tonom. Matuški ju zato bila potrebna stalna pomoć, briga i nega. Moramo napomenuti i to da ova bolest često uzrokuje i velike psihološke promene (razdražljivost, zamarajuće i tvrdoglavo ponavljanje uobičajenih pitanja, preterani egoizam i egocentrizam, pojavu senilnosti, i sl.), te takvi pacijenti najčešće završavaju u psihijatrijskim bolnicama. Međutim, mati Marija, budući potpuni fizički invalid, ne samo da se nije psihički izobličila, već je u potpunosti otkrila neobične crte ličnosti i karaktera, nesvojstvene takvim bolesnicima. Postala je izuzetno blaga, krotka, skromna, povučena, posvećena neprekidnoj molitvi, i svoje teško stanje podnosila je bez roptanja.
Pročitaj više »

Na obali mora, stajao je jedan čovek.
Njegovo srce je bilo sretno. Posmatrao je brod koji je isplovljavao iz obližnje luke, zauzimajući polako svoj kurs prema istoku – Orijentu.
Pored njega je stajao jedan drugi čovek i, takođe, gledao u pravcu broda, sa očima punih suza, koje su tekle niz njegovo staro izborano lice. Na njegovom licu nije se očitovala tuga već radost, njegove suze nisu bile suze žalosti, već suze radosti.

Čovek, ga malo promotri, priđe mu i zapita ga radoznalo: “Zašto plačete, gospodine?” Starac odgovori, ne spuštajući pogled s broda: “Pogledajte taj brod, koji odlazi na daleki orijent, u njemu je moja ćerka jedinica. Ona odlazi u misiju. Tamo će propovedati Evanđelje izgubljenima.”

To čuvši, čovek obori pogled i tiho zaplaka.
“Šta vam je, zašto plačete?”- Upita tiho starac.

“Mislio sam da sam ja dao tako puno Bogu a sada znam da nisam dao ništa… taj brod nosi moj poklon od milion dolara za misijske potrebe na Orijentu… bio sam ponosan da sam dao tako puno, ali sada kada vidim šta ste vi dali… ja nisam dao ništa…”

Postoji stara legenda koja upečatljivo kazuje zašto ponekad naše molitve bivaju besplodne.
Davno, davno, živeo je neki starac koji se mnogo molio i često brinuo o ljudskim gresima. I čudnim mu se učinilo zašto se ponekad dešava da ljudi idu u crkvu, mole se Bogu, a ipak i dalje žive loše.
“Gospode, mislio je on, da li ti odgovaraš na naše molitve? Evo, ljudi se neprestano mole, da bi živeli u miru i pokajanju, a nikako ne uspevaju. Nije li možda sujetna njihova molitva?“
Jednom je sa tim mislima utonuo u san. I na njegovo iznenađenje, Anđeo sav u sjaju, obavivši ga krilom, ponese ga visoko iznad zemlje… Kako ga je nosio sve više i više, sve slabije su se čuli zvuci sa Zemlje. Nisu se čuli ljudski glasovi, utihnula je pesma, zvuci, čitav žamor sujetnog ljudskog života. Samo su s vremena na vreme odnekud dolazili harmonični nežni zvuci, kao zvuci daleke laute.

Šta je to? – pitao je starac.
- To su svete molitve – odgovori Anđeo,- samo se one ovde čuju!
- Ali zašto su tako tihe? Zašto je tako malo tih zvukova? Evo sada se sav narod moli u hramu…
Anđeo ga pogleda tužnog lica.
-Želiš da znaš?.. Pogledaj…

Pročitaj više »